понедељак, 18. март 2019.

Prva panel diskusija na temu “Nepostojanje Paypal-a kao prepreka mladim preduzetnicima”


U Podgorici je u okviru #PAYPAL4ME kampanje održan prvi panel na temu “Nepostojanje Paypal-a kao prepreka mladim preduzetnicima” na kojem su govorili Darko Ivanović ispred The Badger startapa i Milo Radulović ispred MARLEQ startapa. Moderator ovog panela bio je Slobodan Franeta ispred Lučinog Instituta za međunarodnu ekonomiju.

Panelu je prisustvovala I radna grupa na novou državne uprave, članovi radne grupe:
- Branka Žižić v.d. generalnog direktorata za inovacije.
- Dejan Abazović državni sekretar Ministarstva javne uprave.
- Andrija Jović iz Centralne Banke CG.
- Nikola Pavličić, CKB, javne uprave I udruženje banaka.


Slobodan Franeta: Započećemo predstavljanje kroz lični rad. FB Slobodan Franeta



Milo Radulović (MARLEQ) : FB MARLEQcoach
Moja misija je jednostavno da govorimo na ovu temu I prezentujemo što više iskustava i primjera.
Nekako kad se vratite posle 5 godina iz inostranstva jednostavno kao je vrijeme stalo, a vi ste puni elana I želite da mijenjate stvari I onda dolazite na toliko nekih barijera, toliko nekih zidova koje jednostavno želite da prevazilazite. A da bi ste u tome uspjeli morate da se krećete među ljudima sličnim nama, koji su tako preduzimljivi I ne žele prihvate status KVO, koji žele da mijenjaju neke stvari.

Što se tice MARLEQ-a već dvije godine ta priča je pokrenuta, povezujemo osobe koje traže posao (JOB SEEKERS) I koučeve (CAREER COACHES) tj. osobe koje mogu da vam pomognu u traženju posla. Imamo TOP kučeve iz preko 50 zemalja. I vezano za ovu temu zbog koje smo ovđe, Za nas ogroman problem je taj online payment, kako da naplatimo nase usluge?


Darko Ivanović (The Badger) : FB Badger Crew
Elektronski bedz, 16 patenata je vezano I priznato za njega, tj. 8 je priznato 8 je na čekanju, imamo prijavljeno još 4 u okviru tih 4 još 8 I td.

Probao sam iz Crne Gore da uradim I nije moglo. Otišao sam u Ameriku I tamo sam za mjesec I po dana, to uvijek pričam, dobio sam šansu da pričam sa trećim čovjekom googla. Bukvalno sam dobio razgovor sa njim, zbog ovog projekta koji sam napravio.
Uporedite to sa tim da najobičniji vlasnik mesare ovđe kod nas, neće da vam se javi na telefon, već se javlja sekretarica ili je čoek nedostupan. I dođem do toga da pričam sa tim čovjekom 25 minuta. I počinjem polako da guram nešto što sam mislio da će brzo da zaživi, međutim evo treći put pregovaramo sa investitorima imali smo tu jednu šljasteću mogućnost da dobijemo investiciju od 400k za 10%, odbili smo to na savjet naših advokata jer je ugovor bio takav kakav je bio.
Ono što oću da vam kažem da se sve može raditi čak I odavde ako imate dovoljno elana volje I snage, trenutno firme imamo u Bosni, Srbiji, Usa, I u Holandiji sad otvaramo firmu. O čemu se radi, imam jednu aplikaciju koju 19. marta u 16h nudim Uefi. Uefa je izrazila interesovanje za nju I imamo prezentaciju. imam The BADGER I još jednu aplikaciju koju razvijam u Srbiji, dakle ništa nije nemoguće, sve je moguće odavde raditi.

2014. godine paypal je napravio prodor u CG I svi su se nadali, moja iskustva sa paypalom su odlična! S tim što sam ja moje inzinjere plaćao preko paypala. I sad sam skoro plaćao ponovo ljude preko paypala. Prednosti su te što ne morate više da čekate I slušate izgovore sačekaj dan dva da uplatim pare na banku, već odma možete primiti ili poslati novac. Sve automatski funkcionise I to je sjajno! To mi je olakšalo toliko puno stvari kada je poslovanje u pitanju.

A zašto to neće u Crnoj Gori još skorijih dana? Ne znam koliko je ljudi ovđe iz državnih ustanova, je li ili nije, to me ne zanima.. Ovo je država koja nema platni promet sa Srbijom, zato što nekome to ne odgovara, zato što se milioni godišnje troše na te razlike u platnom prometu sa najbližom državom kojom imamo najveću trgovinsku razmijenu, pa pazite kad će paypal.. kad se ukine monopol bankama kao sto su CKB, kao što su sve ove banke ovdje kod nas.. znači nikad!

Imali ste ministra IT koji je imao svoj twitter nalog, koji nikad nije koristio. Ja sam ga opučao od kako ga je otvorio I nikad mi nije odgovorio, a npr Vladu CG redovno opučam. Prosto Vlada CG i IT ne idu zajedno, to je kao mačka I pas, možda neki ljudi tamo pokušavaju nešto da rade, upoznao sam par njih, a da vam ne govorim o skandaloznom E građaninu, portalu đe sam probao par puta elektronski podnesem prijavu. Postoji jedna sjajna stvar koju je ministarstvo sada izbacilo, da se građani, npr ja koji imam neke patente na snazi,da tražim nešto od države matične, zato što imam priznat patent u inostranstvu I 2018 I 2019 sam pokušavao, jer se elektronski podnosi ta prijava, bilo je nemoguće, blokiralo me je 6 puta, od toga sam morao 2 puta sve ponovo da pišem, pa sam onda sačuvao I ne samo da nije moglo već su me zvali da to ručno donesem.. e tako funkcionise taj sistem.


Sjajne inicijative postoje, međutim mi smo se zalećeli u nešto što ne možemo da izdržimo, što na žalost samo entuzijasti iz ministarstva mogu da shvate I tako dalje, dok drugi koji bi trebalo da znaju, oni nemaju pojma o tome I na žalost moju ja sam ja sam crna mačka, stalno se svađam sa njima još od mojeg novinarskog background-a.

Bio sam lični svjedok u pregovorima, ogromne investitorske grupe koja je sa preko 20 milijardi došla ovđe na pregovore I Vlada im nikad nije odgovorila. Ja sam bio u tom pregovaračkom timu.

Dakle Paypal je samo mali kamenčić u mozajiku što sve Crna Gora treba da uradi da bi se ovi mladi ljudi, u te mlade smatram svakoga ispod 35 godina, našli u poziciji da ne moraju da pođu u iniostranstvo kao Milo, 5 godina ili kao ja 2 godine. Pa da dođu ovdje da prosipaju pamet, ja sam sad kao strašno pametan I došao sam da pričam o mojem iskustvu, a svi to možete samo ako imate dovoljno sreće, ništa mi nismo pametniji I bolji od vas, samo smo imali možda malo više sreće. A ja sam imao uz to užasnu upornost, bezobraznu upornost.

Slobodan Frantea:
Od kako smo pokrenuli ovu temu, dosta mladih ljudi se javlja I pokreće neke nove teme, tako da je to dobro. Darko, imaš firme u Bosni I Srbiji zašto nemaš firmu u CG ?

Darko Ivanović:
Ne želim firmu u CG. Ali Imam firmu u CG. Imam ukupno 30 zaposljenih ali u CG nemam, apsolviraću to sve kasnije.

Slobodan Frantea:
Milo, ti imas globalnu mrežu ljudi koji rade, s obzirom da smo na početku, da li to plaćanje preko interneta, da li ti pravi problem , ti si stacioniran ovđe u CG, koje su prepreke u tvom poslu ?

Milo Radulović:
Prvo ću da objasnim, sa čim se mi bavimo u MARLEQ, povezujemo osobe koje traže posao sa mentorima u karijeri. Sad npr. vi I ja se dogovorimo sat vremena, želite iz CG da idete u Njemačku, dođete na naš sajt kucate Njemačka I izađe vam 2-3 kouča, pogledate njihove profile, reference I iskustva I povežete se sa njima. Počnete da komunicirate, dogovorite se oko usluga, da li je to strategija kako da dođete do posla, koji grad u Njemackoj, da li je npr Frankfurt, Hamburg I tako dalje, dakle ono što je vezano za vaš profil. I dogovorite se oko cijene za tih sat vremena.

Da bi razumjeli kako monetizujemo naše usluge I kakvi su naši prihodi, mi uzimamo 10% od te transakcije, to je naš biznis plan. E sad, kako ću ja da naplatim to ??

To je jedan problem, drugi izazov koji imamo, kako da uzimamo pretplatu, mjesečnu, godišnju.

I ovo je moje pitanje koje sam postavio ovih dana, poslao sam nekoliko upita bankama, iz kojih zemalja su zabranjene transakcije prema CG ?

Dobio sam odg da je to, Sjeverna Koreja I Irak I još neke zemlje. Jer ja imam više top koučeva trenutno, koji su na platform, iz tačno 52 zemlje. Kako da iz te 52 zemlje oni plaćaju mjesečno MARLEQ 10 dolara Ili 100 dolara za pretplatu? Dakle to je moj trenutni izazov kako da naplatim te usluge.
Kad taj problem rijesim, ako uspijem da ga riješim u CG, ja sam više nego srećan da pokrenem ovu priču ovdje..

Mi trenutno još nismo registrovani, to je isto nešto što ljudi ne razumiju, ljudi se pitaju kako imate 115 ljudi ljudi koji rade svaki dan na MARLEQ, taj koncept tradicionalnih, konvencionalni način poslovanja je skroz suprotan u odnosu na ono što vam nudi Startup. Nemamo ni bankovne račune, nismo još registrovani ni u jednoj zemlji, ne plaćam ni jednu uslugu, ni jedan euro, a 115 ljudi radi na našoj promocji. Naših 110 koučeva na Linkedin imaju million folovera.

I svaki dan dobijam 50 do 100 poruka od ljudi koji traže posao I većinom su to ljudi koji traže posao iz Afrike, Azije I Jugoistočne evrope. Ljudi iz trećih zemalja, ljudi iz nerazvijenih zemalja koji žele da idu u razvijene zemlje. To je moj posao da ih povežem, da im pomognem  da što prije I što lakše dođu do posla.

Jer u CG je lako nać posao, u odnosu da vi pođete da aplicirate za posao neđe u inostranstvu, ne generalizujem naravno, neki poslovi se strasno poštuju kao IT, dizajeneri.. Neđe đe je ogromna potražnja ALI jedan ekonomista Iz CG koji želi da pođe u Stockholm imaće mnogo izazova kao ja. Za godinu dana sam poslao 2000 prijava za posao, dobio sam 3 puta posao I radio sam ali sam imao izazov da ostanem u toj zemlji, zbog biroktratije, boravišne dozvole I td. Morao sam da se vratim u CG I sad je trenutna faza da mi tražimo investitora, u pregovorima smo, stalno komuniciramo, najviše bi volio da to bude neki accelerator 3-4 mjeseca, da mi budemo u toj zemlji registrujemo firmu u toj zemlji I iz te zemlje da možemo da imamo online plaćanje da ne bi imali glavobolje ove vrste.

Na žalost to se trenutno u CG ne radi. Pa neka ovo bude neka inicijativa, da bude zdrava normalna kritika svi smo ovđe u jednoj istoj namjeri, da maksimalno korektno pokrenemo ovo.

Dok sam živio u Švedskoj, paypal je totalno normalna stvar koju vi koristite, tako da eto, čekamo da se I to riješi.
A prije ovog događaja baš sam razgovarao sa čovjekom koji živi u Sloveniji, on je inače startup mentor, čovjek ima 30 godina radnog iskustva, nevjerovatano kul tip. On je rekao da Slovenija ima toliko godina paypal, toliko se borila, bilo je tu nekakvih peripetija ,barijera I čuda I da su oni tek od prošle godine uspjeli da to nešto dignu na taj nivo da sad imaju paypal. I oni su izgubili mnogo godina, previše godina. Tako da eto, I ta Slovenija  za koju mi često uzimamo kao dobar primjer, ja sam 2 godine živio I radio u Sloveniji, I definitivno su u mnogo čemu ispred nas. Ali eto koristili smo Sloveniju kao primjer za startup zajednicu. Ajmo da koristimo I Estoniju, kao što je Darko rekao, male zemlje, jer toliko ima prostora. Toliko je stvarno, neću da kažem da je lako ali vjerujem da može u ovako maloj CG bolje da se integrišemo, da svi damo mali doprinos I nemoguće je da ovo sve ne iskoristimo, I ako mi dolazimo iz nekog tehnološkog startup tima, evo I ja se privatno bavim investicijama, meni je žao sto je ekonomsko državljanstvo fokusirano na  turizam.

Moja je želja I ideja da to bude IT. Žašto od tih milijardu eura, zašto se ne odvoji za nas, zašto mi moramo da tražimo vani startup investiture, žasto tih 7 startup kompanija kojih sam namjerno stavio na fejzbuku, da čisto vidite koliko nas je realno aktivno I koliko mi imamo svakodnevno problema u radu jednog startup, da vidite koji je to rudnik. Koliko vi morate da radite, da se borite, a mi idemo na takmičenja Sarajevo, Beograd I regionalno imamo super rezultate, sve osvajamo, uvijek smo u top 3.  dobijamo accelerator-e u Londonu, Tel Avivu, Varšavi, Sofiji , Beču svuđe se probijamo. I jednostavno ne mogu da prihvatim da nema dovoljno svega za nas 7.
Da je nas 50 ili 100 ili 1000 mogu da razumijem, ali nas je 7 I ne želim da prebacim kritiku nikad na drugu  stranu, želim da mi iniciramo te stvari , već se neke stvari rade u tom smjeru, I drago mi je da smo otvorili toliko nekih tema

Darko Ivanović :
7 – startup-ova, jedan od njih da uspije, jedan jedini, to je proboj CG kao što je Vučevć na all star-u. Ali bukvalno samo treba 1,  Zasto ?
Mi sad imamo ponudu 1.2 miliona za 10%, 400k sam zaboravio, iz CG iz ovog krša, momci sa idejom koji su imali sreću da ja pođem u inostranstvo pa da ja pričam sa ljudima iz inostranstva.
Ovđe imate biznismene sa po 500 miliona erua, koje ja nagovaram kao zadnji izgubidan da uloze po 100k u incubator, accelerator, šta god.. Da se skupi million eura ili 5 6 7 I da nađu, a ja sam siguran da ovđe postoje 2-3 dobre ideje u koje bi mogli da ulažu, da skupe na jedno mjesto te pare, Ratio  je 1:7  1:10, jedan jedini da uspije oni su sve pare vratili, plus su pomogli crnogorskom tržištu.


Sa druge strane, ja sam bio za stolom u Vladi Crne Gore sa najvećim zvaničinicama ove države, đe je jedna grupa mogu da pomenem ime ali neću zbog ljudi koji su bili tu. I oni su rekli, mi ne želimo ništa preko Stejt Departmenta da radimo, mi ne želimo preko privredne komore ništa da radimo, u Danilovgradu ćemo da napravimo fabrike, treba nam investiciona banka I treba nam da živimo ovđe. Jedan od ljudi je vlasnih Dropbox-a jedan od ljudi je jedan ludak koji pravi elektronske automobile. Vlada im nikad nije odgovorila.. Ja sam neumorno premijera Duška Markovića za rukav vukao u Sofiji kad smo bili, sjećate li se toga? da sjećam se toga, evo javićemo se, javili su se sa mejlom, obnovili smo te pregovore I opet evo pola godine ništa..

Na pitanje sa kim su bili pregovri Darko kaže: bili su pregovori sa Vladom Crne Gore I tom grupom čije ime ne želim da kažem I ne želim više niko da pomogne, ministar ekonomije, ministar finansija I Premijer znaju za to, ja zaista više ne želim da se bakćem oko toga.  I reći ću vam da je to 3. put da se obraćaju Vladi CG, a da nemaju nikakv odgovor. I mene to kao Crnogrca strasno boli. Jer sam bio za tim stolom. Ja sam zgrožen..

Da se razumijemo, ne može premijer da se bavi sa tim. Sa tim treba da se bave drugi ljudi, oni na nižim stepenicama upravljanja koji trebaju time da se bave. I zgoržen sam da niko tim ljudima koju su željeli da investiraju, da im niko nije ništa odgovorio.  A pretpostavljam da znam zašto je to tako!  Jer ljudi jednostavno neće da idu preko Strejt departmenta, prosto oni su država za sebe, jer imaju ooogromni kapital.

Ja I dan danas se vodim kao startup iz Crne Gore iako nema veze sa CG, nikakve. Samo što smo mi Crnogorci. Osvajamo nagrade đe god se pojavimo, na 5 takmičenja 5 nagrada. A tamo nisu bile bilo kakve ekipe. 500 pa 100, 40, 20, polufinale, finale I neka grupa iz momaka iz Podgorice sa nenormalnom idejom.
I onda dođe paypal u CG 2014. krenuo I do danas ne možemo da primimo ništa iz inostranstva.

Ponavljam ja sam moje inžinjere plaćao preko paypala, I smiješno je koliko paypal skraćuje vremena, koliko on pomaže da prostim unosom mejla pošaljete pare čovjeku.

Đe je problem ?

Problem je u 600k u CG. To je toliko mali broj ljudi, to je toliko puno ideja, ja nikad u životu, ne zato što sam ja Crnogorac, patriota, pa sad nešto hvalim, nego imamo neviđeno puno inteligentnih ljudi.

Pokupimo neke klince pa organizujemo Hakaton, ja se smrznem kakvih ideja ima tu.  Ljudi Iz inostranstva da znaju šta se ovđe sve gaji zlatom bi plaćali... I posle pođu u pravnike, ekonomiste I td, pođe da radi u državnu firmu.

Ja vidim dobre stvari, vidim dosta dobrih stvari ovđe kod nas, ali se dugo odugovlačci sa ovim.
I ne shvatam da neko neće da shvati da svi ovi mladi ljudi ne žele više da budu pravnici, možda neko I stvarno hoće. Da ne žele da prodaju kokice, kukuruz pa da krenu od nečega.

I da završim sa tim, paypal može svim tim ljudima omogućiti ono što npr. Milo radi, Pogledajte npr. Milovu platformu, on kad šeruje neki moj post, meni ljudi počinju da se javljaju iz nekih zemalja za koje I prvi put čujem. To je nevjerovatno dokle sve to ide. I to je uspješna stvar, kad znate da je to čovjek iz Crne Gore, I znate da to može da se uradi.

Što znači da svi vi možete uraditi, I ponavljam ja ništa pametniji nisam od bilo koga od vas, trudio sam se, mangup sam bio da se probijem I imao sam dosta sreće. Super je pričati o ovakvim stvarima I ovo je dobro pokazati kako je nemoguće u ovim uslovima, da neko napraviti startup iz CG, I iz CG ga bazirati da ide linijama manjeg ili većeg otpora. Prosto moraš otići u inostranstvo. Najveći poraz je kad rečeš čoeku da mora da izađe iz sopstvene zemlje da bi uspio u nečemu. Pa onda da se vrati ovdje.


Na prijatno iznenađenje svih u sali, posebno organizatora ovog panela, nismo znali da na panelu prisustvuju u prvom redu tako visoki članovi radne grupe koja je naknadno pomenuta.



Mi smo iz državnog sektora, Branka Žižić radim u Ministarstvu Nauke. Od jula prošle godine sam v.d. generalnog direktorata za inovacije.
Dakle, tad je formirana prva jedinica u Vladi Crne Gore koja se uopšte bavi inovacijama. To je jedna nova politika u Vladi Crne Gore I nije čudo da nije puno urađeno, tek formirana. Praktično nije postojao ni jedan organ državne uprave koji bi se bavio inovacijama. Čak je I mala nelogičnost da se naše ministarstvo zove samo ministarstvo nauke, jer je jedan direktorat Nauka, a drugi direktorat Inovacije ali još uvijek to nije u pravnom smislu došlo na dnevni red. Nadamo se da ćemo zajednički da napravimo jedan proboj I da ćemo da dokažemo da stvarno u Crnoj Gori može da se uradi nešto na ovom planu.

Ove brojke nam ne idu u prilog, definitivno.  Ni broj nas u državnoj upravi, koja nas je šačica, koja radimo na ovu temu. Kao što je I vas malo u startup zajednici. I kada pitaju evropski EU fondovi, eksperti koliko je vaših startup-ova? Odg je 7, vrijedi li da sad mi ulažemo naš trud, naše ekspertize naše resurse sve to zbog 7 startup-ova?

Tako da, stvarno je težak posao na našoj strani da sve to pokrenemo. A sa druge strane mi to želimo jako. Zato što vidimo da je to jedna grupa stvarno pametnih mladih ljudi I vrijednih.
Mi stvarno radimo tako puno, ali I vi radite nevjerovatno puno, izgarate, gurate stvari koje je toliko teško pokrenuti samostalno bez podrške I pomoći. Mi stvarno želimo da zajednički napravimo nekakav pomak I zato smo I prošle godine pokrenuli bili taj jedan projekat, malo smo uspjeli da uzdignemo stvar na nivou nacionalnog pa smo tražili tu EU pomoć. EU eksperte I sad upravo završavamo sa tim projektom I konferenciom koju organizujemo 25. Marta.
U decembru smo u Vladi donijeli program za posticanje inovativnih startup-ova koje smo uradili u našem ministarstvu zajedno sa brojnim kolegama iz drugih ministarstava. Takođe smo uključili iz poslovnog sektora mnoge ljude preko 120 ljudi je bilo intezivno uključeno u kominikaciji tokom izrade tog programa. Tako da, na Vladi kada je branjen taj program, Premijer je dao ogromnu podršku I ogroman značaj tom programu.
I hvala Darko, zato što Vas susret u Sofiji o kojem ste pričali sa Premijerom, to je mnogo značilo I to je bilo od velikog uticaja. Premijer kad se vratio iz Sofije, bila je ona promjena o organizaciji državne uprave I on je rekao “molim vas startup-ovi neka budu u dijelu minstra ekonomije I minstarstva nauke I td” tako da je Vas razgovor sa njim stvarno imao efekta I to je pravi primjer ako radimo zajedno da možemo nešto I da postignemo.

E sad, u tom programu između ostalog je jedna od aktivnosti vezana za omugaćavanje elektronskih naplata iz Crne Gore za one koji prodaju I nude svoje usluge u inostranstvu. Tako da je Paypal najveća kompanija koja u tom globalnom domenu djeluje I foruksirani smo na paypal.


Formirana je, odnosno u formiranju je jedna radna grupa na novou državne uprave, a takodje želimo da sarađujemo I sa civilnim sektorom I sa vama, koja bi stvarno napravila taj jedan jaki fornt prema paypalu I riješila to pitanje. Po ovom našem akcionom planu to moramo da uradimo do kraja ove godine. Ja bi vam sad predstavila kolege koje su sa mnom.

-          Dejan Abazović državni sekretar Ministarstva javne uprave I čovjek koji stvarno jako puno radi da se pokrene priča I o digitalizaciji I elektronskim servisima, elektronska uprava I td.
-          Andrija Jović iz Centralne Banke CG koji zadužen za platni promet sa inostranstvom.
-          Nikola Pavličić, CKB, javne uprave I udruženja banaka.


Dejan Abazović (državni sekretar Ministarstva javne uprave) :
Tema o kojoj večeras vi pričate je definitivno problem I u skladu sa tim našim aktivnostima I naporima I želim da skvakako cestitam Organizatorima ovoga skupa I mislim da je vrlo važno da pričamo o ovom problemu ne samo u okviru Vlade I državne uprave I drugih udruženja već I sa civilnim sektorom I sa mladim ljudima.


Ne bih previše dužio, samo ću kratko o sebi reći da 30 godina radim samo ovaj posao. Radio sam sve u IT što je moglo da se radi, počeviši od bušenih kartica na kojima se programiralo do ovoga što radim danas.
Pokušavamo, ja sam se prošle godine prihvatio ove obaveze I to ne na bilo kakvom tehničkom nivou, već kao čovjek iz struke da pokušam da pomognem da se stvari na bolje promijene.

IT danas je jedna komponenta koja je neophodna prilikom samog donošenja odluka za realizaciju svih ciljeva, tako da nije dovoljno samo imati to tehničko znanje nego moraju biti uključene I druge vještine, ekonomije, društvene ,socijalne I td.

Sve to mora biti uključeno kako bi se moglo upravljati jednim IT-em koji je dovoljno agilan da bi mogao da odgovori danas na sve one promjene koje su toliko uticale I koje su u tim količinama koje nisu bile u čitavoj istoriji ljudske civilizacije viđene do sad.
Pokušavamo, ja sam se prošle godine prihvatio ove obaveze I to ne na bilo kojem bilo kojem političkom nivou već kao čovjek iz struke da poukušam da pomognem da se nešto uradi da se stvari promijene.

Ono što je važno, jeste da, prije nego sam počeo da radim, pokušao sam da se dogovorim da na jedan cjelovit princip, koji će dokazati da se u Crnoj Gori sve može. Prije svega u organizacionom dijelu, u kadrosvskom, edukativnom I u dijelu promocije. Sve te aktivnosti  treba organizovati I pokriti da bi se temelji u Crnoj Gori postavili kako treba, a da nakon toga više nikad niko ne može svojim znanjem ili ne znanjem, namjerom ili ne namjerom zaustaviti razvoj digitalnog društva I zaustaviti razvoj u CG. 
  
Moramo podijeliti na nekolika nivao, nivo unutar organizacije, bez obzira da li se radi o civilnom sektoru, organima državne uprave I td, na nivou organa države uprave, između organa državne uprave, na nivou države I na internacionalnom nivou.
Imamo jedan pristup, jednu matricu, onda da realizujemo kroz neku treću dimenziju koja može da ima, da kažem jedan sledeći strateški dio na 2 ili 3 godine kroz koji treba sve to da realizujemo I onda dođemu u situaciju da kroz sve te aktivnosti imamo zdrave osnove da napravimo jednu našu zdavu kuću, zgradu ili zdravi objekat kojega više teško da bilo što može poljuljati, a da se možemo baviti svim ovim aktivnostima koje smo nabrojali.

Kad je u pitanju Paypal, 2011. godine radeći u ministarstvu za informaciono društvo i telekomunikacije, a u novembru 2011. sam napustio to ministarstvo I presao u Centarlnu Banku, tako da imam iskustva iz ministarstva I iz CBCG.
I sad se ponovo vratio u organ državne uprave.
Mi smo 2011. pokrenuli tu aktivnost I obratili se paypalu I počeli sa njima da komuniciramo, kao što znate to je trajalo nekih 3 godine I mi smo došli u situaciju da posle svega dobijemo  send opciju, I u svoj toj aktivnosti  dali smo dovoljno argumenata I dokaza I činjenica da u Crnoj Gori ne postoji nikakva smetnja da može paypal da funkcionise I oni su nama omogućili opciju na osnovu koje mi možemo da šaljemo novac, ono što jeste praksa paypala I što smo se kasnije uvjerili jeste da je slično urađeno u tom istom postupku I sa susjednim državama kao sto je Srbija, da su oni kao I mi dobili send opciju.

Mi se ne možemo pohvaliti koliko je u tom trenutku koristena ta send opcija, bez obzira nastavili smo komunkaciju sa ljudima u paypalu I mi smo do dana danasnjeg dobijali jedan isti odgovor. A taj odgovor je u tom ekonomskom smislu jedan korektan odgovor , da računaju na nas. Ali nikad ni u jednom zvaničnom odgovoru nisu rekli da postoji bilo koji problem bez obzira da li se radi o nekom normativnom, nekom operativnom ili bilo kojem razlogu zbog kojega njihova receive opcija ne može biti omogućena.

Činjenica, kada otvarate paypal nalog, morate prijaviti svoju karticu I svoj račun, koji stoji uz vašu karticu, platnu karticu I da vam u tom trenutku paypal blokira 1euro I kad vam paypal u tom vremenu, kad vam blokira račun, vi primate sms poruku u kojoj dobijate od banke, dobijate četvorocifreni kod koji ste obavezni da unesete da bi ste verifikovali vaš nalog. Pretpostavljam da ste to svi radili, to vam govori dovoljno o tome da znači, može I da se pošalje I da moze da se primi novac I ne postoji nikakva prepreka u tom dijelu.

Moram reći sledeće, to bankari mnogo bolje znaju  postoji kod banaka Refound, kroz kojega može da vam se povrati novac kao što se vraćao I vraća ljudima koji zatraže povraćaj novca recimo koji su trgovali preko aliexpress-a. To su sve mogućnosti da se direktno sa bankarskim računom vrši uplata I isplata novca.
Preko deviznog računa vi možete da provjerite mogućnost  da sa paypal svog računa povučete novac pod nazivom Withdrawal funkciom, tako što ćete sami sebi uplatiti na račun I povući nazad na svoj račun. I vidjećete da kod nas Withdrawal je funkcija koja je vezana za Crnu Goru, send I receive su funkcije koje funkcionisu unutar paypal sistema. Vaš account I account nekog drugog korisnika u okviru paypala funkcionisu u jednom smjeru. Samo možete da šaljete novac  ali vaš račun sa vašom bankom I bankarskim računom I funkcija Withdrawal funkcionise obostrano. Što je dovoljan dokaz da nema nikakve smetnje da u CG može da funkcionise paypal. Pitanje je veliko zašto ne omogućavaju receive funkciju , to je I za nas velika nepoznanica.

Slobodan Franeta:
Ako dozvolite, to će biti jedna od tema na sledećem panelu I volio bi da ostanemo u kontaktu.

Dejan Abazović:
Ja bi najviše volio da kada bi vi našli vremena, mi ćemo obezbijediti da razgovaramo kod nas na bilo koju temu koja se tičie, ne samo digitalne ekonomije za koju je vazan paypal, nego generalno I digitalnog društva.
Digitalno društvo u Crnoj Gori u ovom trenutku kad je u pitanju Vlada za razvoj digitalnog društva su zaduženi za nekolika organa odnosno, ministarstvo javne uprave, ministarstsvo ekonomije tlekomunikacija, ministarstvo nauka.

I dodaću, ja imam dva sina , stariji sin ima 30 godina. On je programer, on puno radi sa inostranstvom I svoj softver plaisra koliko god može na inostrano tržiste preko raznih platformi, velikih problema ima da naplati svoje usluge snalazi se isto kao vi na razno razne načine, ako mi ne vjerujete da neću zbog vas, uradiću to zbog mojih sinova sve što mogu .


Znači, pokušavamo sve što možemo da uradimo što je u našoj moći, ali vrlo je važno da nam u tome vi isto pomognete I da kroz neku sinergiju to napravimo. Pomenuli ste Premijera, I sa tim ću završiti.
Digli smo ovaj problem na nivo premijera I dogovorili se da pokušamo da on razgovra sa najodgovornijim ljudima iz paypala I služba kabineta premijera je ugovorila stastanak sa najvećim zvaničnicma paypala. Na žalost Premijer se tada razbolio I nije mogao da ide, nije mogao da uopšte obavlja funkciju u tom periodu ali je ta komunikacija izmedju kabineta I paypala nastavljena. I do toga susreta I razgovora će sigurno doći jer smatramo da treba I sa tog nivoa, diplomackog nivao izvršiti pritisak.
Jos nešto, obratili smo se zvanično I američkoj ambasadi da nam pomognu, ne obraćamo im se prvi put da nam pomognu kod američkih kompanija. Prilikom sklapanja ugovora sa Mikrosoftom, Oracle i raznih saradnji koje imamo, američka ambasada nam puno pomaže kad su u pitanju američke kompanije I obratili smo im se zvanično da nam pomognu kad je u pitanju paypal. Dakle radimo to što možemo I što umijemo da dođemo do paypala.

Slobodan Franeta:
Ovo pitanje I dalje ostaje misteriozno I kroz ekonomiju ja jesam istraživač koji se bavi tržistem I filozofijom tržišta, I ono što bi me interesovalo. Može li biti jedna od prepreka da paypal možda ne vidi priliku na CG tržistu ?

I druga stvar, frilenseri, njih je dosta u Crnoj Gori. Oni imaju veliki problem, na kraju krajeva oni se I ne priznaju u Crnoj Gori I nemaju neku mogućnost registracije, osim kao preduzetnik ili nešto slično, što I dje iziskuje dosta nekih problema I biroktratije.

Darko Ivanović:
Samo jedan nalog iz Crne Gore koji će primiti novac preko paypala je dovoljan razlog da paypal funkcionise u CG.
Druga stvar, ja sam uvjeren da se do ljudi iz paypala ne treba dolazit diplomatskim putem, čovjek kojeg sam pomenuo, dovoljno je da ga pozovete, otvoren mu je telefon I on će vas povezati direktno sa CEO-m paypal-a.
Tako da ćete napraviti sjajnu stvar I više uradit nego što će Premijer otići u Dalas da priča sa njima.

Toliko je to prosto. Tu fali samo taktilnosti, apsolutno više ništa. Druga stvar, da se otvore oči za vašeg sina, drugog sina, za nas sedam I drugh 107 koji će da dođu. I treća stvar koja je vrlo bitna , pitao si da li je ta transakciona politika dovoljna da npr. postoji 10-15 profila nije bitno, ja sam rekao da je dovoljan samo jedan profil I to je dovoljan razlog da paypal dođe.
Ali mislim da je problem taj, jer je crnogorsko tržiste, tržiste zapadnog balkana, prosto je nestabilno. Nema rejting kod banaka, kod kojih ljudi mogu da posluju. Prosto nema takav rejting da paypal može sa sigurnošću da tvrdi da neće neko da dođe I radi ovdje kao sto radi online gambling I tako dalje, razna se čuda rade na tim platformama.  I mislim da dosta toga vezano za Crnu Goru zavisi od toga kakav mi imamo rejting kao biznis ekonomija, a ne to koliko će naloga paypala biti u CG. Jer sami znate da odavde mogu razne stvari da se rade, prave I lažni nalozi, I zbog toga je paypal vrlo vrlo oprezan.

Dejan Abazović:
To je potpuno tačno, oni su nama napisali.

Darko Ivanović:
Ja znam da su oni to vama napisali, zašto to znam? Meni je taj čovjek iz paypala rekao prije dvije godine, I zato sam ja došao ovdje, ja ne mogu ispred crnogorske ekonomije da pričam, ja mogu samo Premijera kao što ste primijetili da trčim I da vučem za rukav. Znate imamo jednog Premijera, ja sam kontra svakog sistema, to mi je usađeno u krvi, on je došao na konferenciju u Sofiji, “Ništa nije urađeno! Mi ćemo da radimo, ja se izvinjavam startup-ovima u Crnoj Gori”. Ja sam se šokirao bio.
Ana Brnabić je pričala o firmama koje obrću užasno puno para, a nikakve zasluge Srbija nema za to što se desilo 900 miliona 2017. A milijardu I po 2018. A ništa Srbija nije uradila za to. Prosto su se desila 5 6 momaka, kao što će se desit I nama. Jer nama jedan jedini treba da sve eksplodira.
Dakle, mi možemo da pomognemo vama, a vi pomozite nama da napravimo taj proboj.


Ivan Radunović (jedan od najboljih frilensera u CG) :

Bavim se frilensingom, nekad sam radio u ministarstvu za informaciono društvo do 2015 god. imam iskustva iz toga ministarstva I znam kako je išla komunikacija sa paypal-om. Čak sam I na svoju ruku kontaktirao Stipe uz dozvolu svog šefa tadašnjeg. Stripe je altrernativa paypalu I dosta dobar I rekao bi da je bolji od paypala. 

Oni su tad rekli da nemaju ekonomsku opravdanost da to rade na novou Crne Gore. I objasnili su mi da su ispitivali I Crna Gora je, tako su mi rekli, Crna Gora je pod jednom vrstom bankarske izolacije. Tad nisam razumio šta su to rekli, ali sad pošto sam privatno počeo da radim, sve bolje to vidim na šta su mislili.

Da bi ste novac prebacili iz Amerike, recimo u Crnu Goru, treba da imate (intermediate banks) posredničke banke.

Dejan Abazović: to je samo za swift prenos novca, ali swift nije jedini.

Ivan Radunović:
Ali ja imam firmu Američku i od 2016. god Crnogorsku firmu to je glavna firma, tu zapošljavam programere. Medjutim kad hoću da prebacm novac iz Amerike ovamo, to su naravno dolari. Novac dođe u našu banku oni imaju najviše nekih pola procenta provizije. Međutim ovi naši kolju na konverziju iz dolara u euro. Uzimaju proviziju 7 ili 8 procenta ponekad to bude I 11%.

Što se tiče paypala, radio sam dosta integracija za globalne firme, inače radim za Američke, Britanske , Izraelske firme, I vidio sam recimo da preko njihovih paypal naloga kad je firma velika, recimo ima obrt 70 miliona mjesečno preko paypala, oni su sposobni da spušte proviziju ispod pola procenta. Što je nenormalno.
U Crnoj Gori koliko god obrnuli preko neke banke da dobijete pola procenta to je nemoguće, a u paypalu su sposobni da spušte cijenu I da čak zarade.

Takođe sam vidio I neke dobre stvari u CG, video sam izvještaj Svjetske Banke, koliko ima frilansera u Crnoj Gori. Vidio sam da smo mi šesta pozicija  globalno. Srbija je recimo na drugoj poziciji. Računalo se po tome, da ljudi koji su dobili uplate, ko je zaradio barem dolar te godine. Video sam 450 ljudi u Crnoj Gori dobilo je novac preko ovih glavinih portala. I ja sam ubijeđen da ćemo mi biti prvi. Ne zato što smo mi nesto najbolji već jednostavno ima nas 600.000 I na taj broj stanovnika  sasvim je normalno da imamo 3000 frilensera.

Postoji I 2checkout, to je sistem koji dozvoljava Crnu Goru, međutim zbog ovih provjera oko pranja para u Crnoj Gori I ko zna čega još, oni svako malo blokiraju račun. Meni su sad zbog neke derkitive Americke Vlade blokirali moje Stripe I paypal naloge u Americi. Firma regularna skroz jednostavno su rekli vi ste visoko rizični. Inistirao sam na odgovoru, kako to da sam visokorizičan, jer mi prodajemo pretplatu na našu uslugu, upravljanje sa serverima web sajtovima.. nikavog tu rizika nema! Nikavih refundacija nije bilo, niti neko značajno povećanje.

Oni su jednostavno odlučili da blokiraju. I kontaktirao sam onda set drugih provajdera I niko više nije htio da uvrsti Crnu Goru. Direktno sam komunicirao telefonskim putem sa menadžerima velikih provajdera. Ima ih 12 globalno I uspio sam sa njih 5 da komuniciram. Dobio sam odgovore da smo visoko rizična zemlja I ne želimo sa vama da funkcionisemo. iako je to Americka firma, vi ste vlasnik I ne želimo nekog takvog ko radi sa startup-om. Morate da imate nekog u 50% vlasništva da  je Americki državljanin da bi vam dozvolili da radite. A do tad sam radio bez ikakvih problema..

Darko Ivanović:
Ja imam račune u tri Američke banke, I ja ne mogu elektronski da pristupim svojem računu iz Crne Gore, već preko VPN-a. Zašto ?
Zovnem ih tražim odgovor, I kažu mi vi pokušavate iz zemlje koja nama nije na mapi. Praktično vi ne postojite. Zato  što spadate u red visoko rizičnih zemalja I zato ne možete da pristupite računu.

Nikola Pavličić (CKB) :
Lično imam I ja isti osjećaj kao svi vi. Prvo, jer moja supruga je co-founder jednog startup-a, I bavi se sa tim kao I vi. A druga stvar radim na takvim stvarima u banci dje me upravo takve stvari iznerviraju ta komunikacija, ta pozicija naša kao države u okviru svih tih institucija sa kojima mi radimo, prvenstveno mislim sad na kartične kompanije.
Mi smo pozicionirani tako kako jesmo, takva pozicija njima omogućava  da oni postavljaju uslove kakve oni hoće I što je najgore od svega, postavljaju cijene kakve oni hoće. Tako da ti troškovi iz godine u godinu rastu, umjesto da troškovi banaka prema kartičnim kućama opadaju. I sad kad vi analizirate koliko banke u Crnoj Gori daju njima, godišnje za ovakve stvari, vi vidite da su to desetomilionske  cifre.

Da bi mi mogli da funkcionišemo kad je u pitanju e commerce, prihvatanje kartica, mi ne možemo da budemo konkuretni sa nekim kao sto je paypal. Zato što su naše cijene koštanja, sve banke u Crnoj Gori bez obzira da li smo mi dio neke matične banke koja posluje u okviru unije, sve banke imaju jednak tretman u Crnoj Gori zbog toga što poslujemo ovdje, tj ovdje smo registrovani, sve banke dakle imaju takav tretman I nalaze se u takvom regionu kod kartičnih kuća I cijene prema nama su jako jako visoke. Toliko su visoke da zbog cjenovnog rasta koje banke imaju, boreći se za klijente, idu sa minusom u tom biznisu da bi privukli taj novac kompanija da ide preko njih. Tako da ako ima nekog velikog prometa možemo uvijek da razgovaramo I spuštimo cijene, zavisno od rejtinga kompanije.

Centralna banka se ukljucila prošle godine u pregovore sa Visa I Mastercardom da se ti troškovi prema Crnoj Gori smanje da bi mi mogli da na tržistu nastupimo sa nizim tarifama. Tako da ti pregovori još traju.



Andrija Jović (CBCG):
Što se tiče paypala, nikakve barijere u regulative nema, ne postoji.  Kompletni platni promet je usaglasen sa EU direktivom. U utorak smo poceli prvi sastanak vezan za ovaj akcioni plan I sve što zahtijeva ovaj program I čim smo čuli za ovo odma smo se zainteresovali da dodjemo ovdje da tražimo da neko bude u radnu grupu, da zajednički odradimo sve ovo. I necemo da čekamo, sledeće nedelje se odma formira radna grupa.

Milo Radulović:
Mislim da smo dosta bitnih tema pokrenuli, I mislim da je toliko zainteresovanih strana uključeno u ovaj proces, I svako može da da skroman doprinos. Svakodnevno postoji dosta entuzijasta u drzavnoj organizacij nevladinoj, tako postoji I u startup-u. Bitno je da sarađujemo I da istrajemo u tom nekom procesu.
A mnogo je teško istrajati u startup-u, a mi želimo to jako! Da bi smo poreknuli tu lavinu, imamo mnogo želje I energije. Ali nam je potrebna podrska države.





https://www.facebook.com/MARLEQcoach/
https://www.facebook.com/badgerwearable/

https://www.cbcg.me/me/javnost-rada/aktuelno/saopstenja/odrzan-sastanak-predstavnika-ministarstva-javne-uprave-ministarstva-nauke-centralne-banke-i-udruzenja-banaka-crne-gore?id=1513

https://www.facebook.com/ppp.mne/

Нема коментара:

Постави коментар